“čovekovu evoluciju od fiksacije na majku i oca do pune nezavisnosti i prosvećenosti divno je opisao Majstor Ekhart: »Na prvom stupnju, veli sv. Avgustin, unutarnji ili novi čovek sledi dobre, pobožne ljude. On je još odojče na majčinoj sisi.

Ove istine nisu nekakve tvrdnje u koje treba poverovati. 1 su pre kategorije pomoću kojih možemo opisati naše neposredno iskustvo na način koji doprinosi našem probuđenju:

Pre dvadesetak godina grupa pojedinaca iz Srbije zainteresovala se za izvorno Budino učenje i od tada do danas rade na promovisanju proverenih budističkih tehnika i metoda razvijanja unutrašnjeg mira i harmonije, sa posebnim naglaskom na vrlini, meditaciji, mudrosti i saosećanju.[26]

Koncept »iznenadnog probuđenja« značio je da se odbacuje sticanje zasluga i stupnjevito napredovanje. Da bi izazvali prosvetljenje, učitelji su se sve get more info više služili vikom, ćuškama, pitanjima i paraboličnim radnjama.[two]

Pojedine budističke skupine slijede samo prve dvije ili čak samo prvu "košaru" s ciljem što boljeg približavanja izvornom budizmu.

Ovaj proces umovanja povezan je sa dvosmislenošću jezika, čim sam nešto izrazio rečju, dolazi do otuđenja, a potpuno iskustvo zamenila je reč. Zapravo, potpuno iskustvo postoji samo dok ne izrazimo posredstvom jezika Ovaj sveopšti proces umovanja rasprostranjeniji je i intenzivniji u modernoj kulturi no što je, po svoj prilici, bio ikad ranije tokom istorije. Upravo zbog sve jačeg naglašavanja intelektualnog znanja, koje je preduslov za naučna i tehnička dostignuća, pa s tim u vezi, i zbog naglašavanja pismenosti i obrazovanja, reči sve više zauzimaju mesto iskustva.

Vajrasattva je Buda očišćenja u tibetanskom budizmu. Međuovisna uzročnost svih pojava (pratitjasamutpada)

Pali kanon je zbirka spisa theravada budizma, koji su sačuvani na pali jeziku. Kanonska književnost na pali jeziku sastoji se od „tri košare“, zbog čega se takođe naziva tipitaka (sanskrit: tripitaka). Tipitaka uključuje tri zbirke:

Ipak, u praksi se može zamijetiti dosta tih formalno odbačenih postupaka koji se potom pokušavaju racionalizirati i interpretirati na način koji bi ih trebao uvrstiti u dva navedena.

Značaj ove vrste iskustvene spoznaje počiva u činjenici da ona prevazilazi spoznaju i svest u kojima subjekt-objekt sebe posmatra kao neki predmet, te tako prevazilazi zapadno, racionalističko shvatanje spoznavanja. (Kad se radi o iskustvenoj spoznaji, u zapadnoj tradiciji izuzetke predstavljaju Spinozin najviši vid spoznaje — intuicija; Fihteova (Fichte) intelektualna intuicija ili Bergsonova (Bergson) stvaralačka svest.

Međutim, učinak društva se ne sastoji samo u ulivanju fikcija u našu svest, već i u sprečavanju sticanja svesti o stvarnosti. Razrada ove misli privešće nas pravo središnjem problemu nastajanja potiskivanja ili nesvesnosti.

Čan predaja donosi i priču o monahu koji ušao u hram i pljunuo na Budin kip. Kad su ga prekoreli, on reče: »Molim vas pokažite mi jedno mesto gde nije Buda«.[5]

Zen budizam ostavlja utisak lakoće, dobrote i tolerancije, i to je sasvim točno s aspekta djelovanja učitelja i učenika prema drugim bićima.

Ako mu se želja ne ispuni, razbesni se, a njegov bes ima za zadatak da (posredstvom oca i majke) prisili svet da se saobrazi njegovoj želji. Normalnim razvojem deteta ovaj stav se polako pretvara u zreo stav svesti o stvarnosti i u prihvatanje stvarnosti, njenih zakona, pa, dakle, i prihvatanje nužnosti. Kod neurotične osobe uvele zapažamo da nije dospela do ove tačke da se nije odrekla narcisoidnog tumačenja stvarnosti. Ona uporno tvrdi da stvarnost mora odgovarati njenim zamislima, a kad shvati da nije tako, reaguje ili porivom da stvarnost prisili da se saobrazi njenim željama (to jest, da postigne nemoguće) ili osećanjem nemoći (jer nije u stanju da postigne nemoguće). Predstava slobode koju ova osoba poseduje jeste predstava o narcisoidnoj svemoći (bez obzira da li je osoba toga svesna ili nije), dok potpuno razvijena ličnost slobodu shvata kao spoznaju stvarnosti i njenih zakona, kao delanje u okviru zakona nužnosti plodonosnim povezivanjem sa svetom putem poimanja sveta vlastitim mislima i osećanjima.